EU i UK podržavaju pogrešnu strategiju za nulte emisije

Evropska unija (EU) i Velika Britanija možda idu u pogrešnom smeru u svojim klimatskim politikama, stavljajući svoje nade u tehnologiju koja se čini osuđenom na neuspeh u postizanju nultih emisija.

Fokus je na bioenergiji, posebno sumnjivoj praksi sagorevanja drvnog materijala iz šuma kao “obnovljive energije”.

Ovaj pristup, oslanjanje na drveće koje emituje više CO2 od uglja kada se sagore, čini se kontraproduktivnim za smanjenje emisija.

Dodatni razlog za zabrinutost je naglasak na Biomasa Energetika sa Uhvatanjem i Skladištenjem (BECCS) kao rešenju za “negativne emisije”.

Međutim, ova tehnologija, koja ima za cilj zakopavanje CO2 emisija iz sagorevanja biomase, ne ispunjava očekivanja u ostvarivanju značajnih klimatskih koristi.

Iako može sprečiti emisije da dospeju u atmosferu, neće efikasno smanjiti atmosferski CO2 u vremenskom okviru ključnom za klimatsku mitigaciju.

Uprkos upozorenjima stručnjaka, IPCC-a i naučnih savetnika, političari žure sa podrškom BECCS-u, što se vidi kroz podsticaje i subvencije.

EU, kroz Direktivu o Obnovljivim Izvorima Energije i Zakon o Uklanjanju CO2, ulaže sredstva, s javnim finansiranjem koje doseže 180 miliona evra za jednu fabriku u Švedskoj.

Međutim, ova finansijska obaveza, oko 26 miliona evra po toni uklanjanja CO2, postavlja pitanja o ukupnoj ekonomičnosti pristupa.

Ambiciozni ciljevi EU za nulte emisije do 2050. godine, oslanjajući se na otprilike 250 miliona tona uklanjanja CO2 godišnje, nedostaju kritičku procenu stvarnih klimatskih benefita BECCS-a.

Velika Britanija ide sličnim putem, uprkos dokazima koji ističu ekološke nedostatke sagorevanja drveća.

U odgovoru na to, podnose se pravni zahtevi kako bi se prisilila revizija strategija vlada.

Ovo “zeleno pranje” na nivou države, obeleženo značajnim subvencijama za bioenergiju i predstojećim finansiranjem za BECCS, izaziva zabrinutost u vezi sa efikasnim raspodelama novca poreskih obveznika.

Dok se posledice klimatske krize intenziviraju, hitnost napuštanja neefikasnih rešenja i preusmeravanje ka rešenjima zasnovanim na nauci postaje očigledna.

Iako tehnologija uhvatanja i skladištenja CO2 može doprineti smanjenju emisija, trenutno oslanjanje na nju za “negativne emisije” zahteva ponovno razmatranje.

Vreme je za ponovno kalibriranje klimatskih politika prema realnim i naučno utemeljenim rešenjima.