Energetska revolucija na pomolu: Brzo povlačenje uglja na Zapadnom Balkanu

Na Zapadnom Balkanu se nadvija ozbiljna energetska kriza jer elektrane na lignit, koje obezbeđuju dve trećine električne energije, krše usklađenost sa EU direktivom o velikim postrojenjima za sagorevanje.

Mehanizam EU za prilagođavanje granica u pogledu ugljeničkih emisija (Carbon Border Adjustment Mechanism – CBAM) može zaustaviti izvoz električne energije, izazivajući sektorsku krizu.

Zastarele elektrane čine prepravku nepraktičnom.

Tračak nade leži u proširenju sistema za trgovanje emisijama EU (Emissions Trading System – ETS) na region.

Fond za modernizaciju bi mogao postati “Fond za postepeno ukidanje uglja na Zapadnom Balkanu”, uz uslov političke volje i obaveze ukidanja uglja do 2030. godine.

Politicka vizija je ključna, zahtevajući integraciju ETS-a EU u Akquis Zajednice za energiju do 2026. godine.

Elektrane, nakon zatvaranja, mogu iskoristiti dozvole EU za nove investicije. Međutim, izazovi uključuju uslove za dodelu besplatnih kvota vezanih za ukidanje uglja.

Nastavak finansiranja iz izvora poput EU Plana rasta i razvojnih banaka je ključan.

Novi pristup uključuje korišćenje besplatnih kvota kao kolaterala, što bi ubacilo 20 milijardi evra u tranziciju regiona ka obnovljivoj energiji do 2034. godine.

Prognoze ukazuju na potrebu za 5 GWe nove generativne snage iz niskougljeničkih izvora.

Ovaj radikalan predlog, iako izazovan, predstavlja jedini verodostojan plan za region.

Njegova primena ukazuje na posvećenost čistoj energiji i usklađivanju sa ciljevima EU u vezi sa klimom, nudeći značajne nagrade u smanjenju CO2 emisija i političkoj stabilnosti.

Dok se Zapadni Balkan suočava sa energetskim raskrsnicama, ova inicijativa može istaći njihov evropski perspektivu i posvećenost održivoj budućnosti.