Koliko je plavi amonijak u UAE stvarno “niskougljeničan”? Stručnjaci izražavaju sumnje

Isticanje plavog amonijaka kao “niskougljeničnog proizvoda” od strane predsednika COP28, Sultana Al Jabera, suočava se sa kritikama stručnjaka koji tvrde suprotno.

Plavi amonijak, hvaljen zbog hvatanja CO₂ emisija tokom proizvodnje, predstavljen je kao rešenje za dekarbonizaciju, ali njegov otisak staklenika otkriva drugačiju priču.

Za razliku od tvrdnji, proizvodnja plavog amonijaka emituje tri puta više gasova staklenika u poređenju sa dizelom i 2,5 puta više nego što to čini ugalj ili prirodni gas, pre svega zbog curenja metana i neefikasnosti u konverziji vodonika u amonijak i obrnuto.

Kritičari dovode u pitanje njegovu ulogu kao alata za dekarbonizaciju, naglašavajući potrebu za direktnim prelaskom sa fosilnih goriva.

Efikasnost tehnologije hvatanja i skladištenja ugljenika (CCS), ključne za ekološka obećanja plavog amonijaka, takođe se osporava, s’ obzirom da se stope hvatanja razlikuju, a postoje sumnje u njen efekat.

Osim toga, veza plavog amonijaka sa poboljšanim vađenjem nafte (EOR) izaziva zabrinutost, s’ obzirom da se uhvaćeni CO₂ koristi za ekstrakciju više nafte, potencijalno rezultirajući većim emisijama.

U sred rasprave, stručnjaci upozoravaju na opasnost oslanjanja industrije na tehnička rešenja i fosilna goriva.

Pozivi za prelazak na proverene alternative, poput obnovljivih izvora energije i električnih vozila, postaju sve glasniji.

Uprkos kontroverzi, ADNOC ostaje nema u vezi sa tvrdnjama o plavom amonijaku, ostavljajući pitanja o njegovoj održivosti bez odgovora.

Razvijajuća rasprava tera na razmišljanje o tome da li plavi amonijak zaista ide u korak sa težnjom ka čistijoj, zelenoj budućnosti, ili predstavlja odvraćanje od imperativa napuštanja zavisnosti od fosilnih goriva.