COP28 pred vratima: Da li svet ide ka ubrzanom globalnom zagrevanju?
Uoči predstojeće COP28 Konferencije UN o klimatskim promenama, objavljen je Emissions Gap Report 2023 od strane UNEP-a.
Tokom 86 dana, temperatura je premašila 1,5 oC iznad predindustrijskih nivoa, a septembar je postavio rekord s prosečnom temperaturom 1,8 oC iznad nivoa pre industrijske ere.
Globalne emisije gasova sa efektom staklene bašte dosegle su 57,4 gigatona CO2 ekvivalenta u 2022., beležeći rast od 1,2% u odnosu na prethodnu godinu.
Iako je pandemija privremeno smanjila emisije, skoro sve industrije su se oporavile, premašujući nivoe iz 2019. godine.
Fosilna goriva i industrijski procesi čine 2/3 trenutnih emisija. Globalna potrošnja električne energije je porasla, uglavnom zbog obnovljivih izvora, izuzev hidroelektrana.
Uprkos rastu obnovljivih izvora, investicije u fosilna goriva rastu, a vlade planiraju proizvodnju dvostruko veće količine fosilnih goriva do 2030. godine u odnosu na Pariski sporazum.
Emisije po glavi stanovnika se razlikuju; Rusija i SAD dvostruko premašuju prosek, dok je Indija ispod polovine.
G20 zemlje imaju prosek od 7,9 tCO2e, dok su najmanje razvijene zemlje na 2,2 tCO2e.
Najbogatijih 10% stanovništva generiše 48% emisija, većinom u razvijenim zemljama.
Izveštaj ističe jaz između cilja postizanja neto nultih emisija do 2030. i stvarnosti.
97 zemalja, koje doprinose 81% emisija, obećalo je postizanje ovog cilja, ali postojeći Nacionalno određeni doprinosi (NDC) ukazuju na jaz od 14 GtCO2e za cilj od 2 oC i 22 GtCO2e za cilj od 1,5 oC.
Trendovi pokazuju da su emisije danas veće nego 2020., što ukazuje na potrebu ubrzanja dekarbonizacije.