Dugo očekivani klimatski sporazum između Sjedinjenih Američkih Država i Kine, objavljen 14. novembra, izaziva različite reakcije analitičara.
Nazvan “Sunnylands Statement“, ovaj sporazum predstavlja prvi zajednički dogovor od 2021. godine i otvara vrata saradnji između dva najveća emitera gasova staklene bašte.
Međutim, analitičari poput Tejle Bland smatraju da je to pre politički gest nego konkretni akcioni plan.
Sporazum naglašava potrebu za ubrzavanjem prelaska na obnovljivu energiju, ali iznenađujuće ne spominje smanjenje upotrebe uglja ili okončanje ere fosilnih goriva.
Kina, koja i dalje oslanja na ugalj kao osnovni izvor energije, nije dala jasna obećanja o smanjenju ove prakse.
SAD, s druge strane, postavlja rekorde u proizvodnji nafte i prirodnog gasa.
Ipak, sporazum sadrži nekoliko ohrabrujućih elemenata, kako ističe Greenpeace.
Tu spadaju podrška trostrukom povećanju globalne obnovljive energije do 2030. godine, ciljevi smanjenja emisija koji obuhvataju celokupnu ekonomiju do 2035. godine, kao i planovi za hvatanje i skladištenje ugljen-dioksida.
Obe zemlje planiraju obnoviti Forum za energetsku efikasnost SAD-Kina kako bi razmenile politike o uštedi energije.
Takođe, sporazum ističe odlučnost da se okonča zagađenje plastikom, što je važno u svetlu pregovora o Globalnom sporazumu o plastici.
Poseban fokus stavljen je na smanjenje emisija metana, često zanemarenog gasa staklene bašte.
Kina, koja nije bila među potpisnicima Globalnog pakta o metanu, sada se obavezuje na smanjenje emisija ovog gasa do 2030. godine.
Obe zemlje će takođe biti domaćini Samita o metanu na COP28.
U zaključku, iako sporazum izaziva skeptičnost zbog nedostatka konkretnih mera o smanjenju upotrebe uglja, on takođe sadrži elemente koji ukazuju na spremnost obe zemlje da se suoče sa klimatskim izazovima.
Sada je ključno pratiti konkretne korake koje će SAD i Kina preduzeti kako bi ostvarile postavljene ciljeve.