Svet ima manje od 68 dana šećera u zalihama: El Ninjo gura globalne rezerve na najniži nivo

Suvi vremenski obrasci El Ninja doveli su do više nego udvostručenja cene šećera.

Rastuće cene šećera ostavile su Ishaku Abdulrahimu malo izbora. Povećanje cene hleba značilo bi pad prodaje, pa je nigerijski pekar odlučio da prepolovi svoju proizvodnju.

Za desetine drugih pekara koji se bore da opstanu dok trpe veće troškove goriva i brašna, stratosferske cene šećera su se pokazale kao poslednja kap i one su zauvek zatvorene.

Šećer je potreban za pravljenje hleba, koji je osnovna namirnica za 210 miliona stanovnika Nigerije. Za mnoge koji se bore da stave hranu na sto, ona nudi jeftin izvor kalorija. Rast cena šećera – povećanje od 55 odsto za dva meseca – znači manje pekara i manje hleba.

– To je veoma ozbiljna situacija – kaže Abdulrahim.

Šećerom se širom sveta trguje po najvišim cenama od 2011, uglavnom zbog nižih globalnih zaliha nakon neuobičajeno suvog vremena koje je oštetilo žetvu u Indiji i Tajlandu, drugom i trećem po veličini svetskim izvoznicima.

Ovo je samo najnoviji hit za zemlje u razvoju koje se već suočavaju sa nestašicom osnovnih namirnica poput pirinča i zabranama trgovine hranom koje su doprinele inflaciji hrane.

Sve to doprinosi nesigurnosti hrane zbog kombinovanih efekata prirodnog klimatskog fenomena El Ninjo, rata u Ukrajini i slabijih valuta. Bogatije zapadne zemlje mogu da apsorbuju veće troškove, ali siromašnije se bore.

El Ninjo gura globalne rezerve šećera na najniži nivo u 14 godina

Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu predviđa pad globalne proizvodnje šećera za 2 procenta u sezoni 2023-24, u poređenju sa prethodnom godinom, što će dovesti do gubitka od oko 3,5 miliona tona, kaže Fabio Palmeri, FAO globalno tržište roba. istraživač.

Delimično je to zbog El Nina, prirodnog fenomena koji menja globalne vremenske obrasce i može izazvati ekstremne vremenske uslove u rasponu od suše do poplava. Naučnici veruju da klimatske promene čine El Ninjo jačim.

Takođe, šećer se sve više koristi za biogoriva kao što je etanol, tako da su globalne rezerve šećera na najnižem nivou od 2009.

Brazil je najveći izvoznik šećera, ali će njegova žetva pomoći da se popune praznine kasnije 2024. Do tada, zemlje zavisne od uvoza – poput većine onih u podsaharskoj Africi – ostaju ranjive.

Nigerija, na primer, kupuje 98 odsto svog sirovog šećera od drugih zemalja. Godine 2021. zabranila je uvoz rafinisanog šećera koji je bio u suprotnosti sa planom za jačanje domaće prerade šećera i najavila projekat od 67 miliona evra za proširenje infrastrukture šećera. Ali to su dugoročne strategije. Trgovci iz Abudže kao što je Abba Usman sada se suočavaju sa problemima.

Ista vreća šećera od 50 kg koju je Usman kupio pre nedelju dana za 60 evra sada košta 74 evra. Kako cene rastu, njegovih kupaca je sve manje.

– Cena raste svakim danom, a mi ne znamo zašto – kaže Usman.

Svet ima manje od 68 dana šećera u zalihama

Svet sada ima manje od 68 dana šećera u zalihama da bi zadovoljio svoje potrebe, u poređenju sa 106 dana kada su oni počeli da opadaju 2020. godine, prema podacima USDA.

– Na najnižem je nivou od 2010. godine – kaže Džozef Glauber, viši naučni saradnik na Međunarodnom institutu za istraživanje politike hrane.

Indonezija – najveći uvoznik šećera prošle godine, prema USDA – smanjila je uvoz, a Kina, uvoznik broj dva, bila je primorana da pusti šećer iz svojih zaliha kako bi nadoknadila visoke cene na domaćem tržištu prvi put u šest godina, kaže Palmeri .

Za neke zemlje, uvoz skupljeg šećera troši rezerve u stranoj valuti poput dolara i evra koje su takođe potrebne za plaćanje nafte i drugih ključnih proizvoda, kaže El Mamun Amruk, ekonomista FAO.