Topli svet, tiha pretnja: Superbakterije nezaustavljivo šire svoj smrtonosni uticaj

Globalna borba protiv antibiotički otpornih bakterija suočava se s novim protivnikom: sve toplijim svetom.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) označila je antimikrobnu otpornost (AMO) kao “tihu pandemiju“, rastuću krizu koja svake godine odnosi oko 1,3 miliona života.

Hitno je potrebno delovati, jer SZO upozorava da bi bez intervencije ovi brojevi mogli naglo porasti, nanoseći veće javnozdravstvene, ekonomske i socijalne troškove širom sveta, posebno u zemljama sa niskim prihodima.

Antimikrobni lekovi, uključujući vitalne antibiotike i antivirusne lekove, ključni su u borbi protiv infekcija.

Međutim, njihova zloupotreba je glavni uzrok AMO, gde mikroorganizmi evoluiraju kako bi odoleli lekovima dizajniranim da ih eliminisu.

Sada, klimatske promene pogoršavaju ovu krizu, olakšavajući širenje bakterija otpornih na lekove kako temperature rastu.

Izveštaj Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu, “Priprema za superbakterije“, prikazuje faktore životne sredine koji doprinose AMO, kao što su širenje gena otpornih na antibiotike, ekstremni vremenski događaji i povećano zagađenje.

2023. godina se nazire kao najtoplija ikada zabeležena, podstaknuta klimatskom krizom, što pojačava ekstremne vremenske uslove.

Rob Batler iz SZO Evropa ističe hitnost prepoznavanja veze između klimatskih promena i AMO na predstojećoj klimatskoj konferenciji COP28.

Međutim, Batler priznaje izazove, ističući nedostatak interesovanja industrije za razvoj antimikrobnih lekova zbog visokih troškova i rizika.

Pandemija COVID-19 nije bila dovoljan poziv za rešavanje krize AMO. Batler izražava zabrinutost zbog nedovoljne pažnje posvećene AMO, pozivajući na povećanje svesti i akciju.

Pokvaren dijagnostički tok za AMO je hitno pitanje, sa stručnjacima poput Tine Joši sa Univerziteta u Plimutu koji pozivaju na hitno obnavljanje i prioritetizaciju od strane donosioca odluka.

Tomas Šineker, izvršni direktor Roche-a, upozorava da donosioci odluka rizikuju zanemarivanje ključnih lekcija iz pandemije, ostavljajući čovečanstvo nespremnim za sledeću krizu.

On identifikuje bakterije otporne na antibiotike kao potencijalnog kandidata za sledeću pandemiju, naglašavajući potrebu za proaktivnim merama.

U trci protiv vremena, svet mora da se ujedini kako bi se suočio sa tihom pretnjom AMO, prepoznajući njenu povezanost sa klimatskim promenama i mobilizovao resurse za razvoj inovativnih rešenja.

Posledice neaktivnosti su ozbiljne, sa mogućnošću da AMO postane sledeća globalna zdravstvena kriza.