Značaj pametnih gradova u borbi protiv klimatskih promena
Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) je 2020. godine procenio da gradovi čine 70 odsto svetskih emisija gasova staklene bašte i da se češće suočavaju sa prirodnim katastrofama, kao što su poplave i toplotni stres zbog klimatskih promena. Očekuje se da će udeo globalne populacije koja živi u gradovima i naseljima porasti sa 54 odsto u 2015. na skoro 70 odsto do 2050. godine. Za ublažavanje uticaja ove urbane migracije na životnu sredinu i borbu protiv klimatskih promena, koncept pametnih gradova je postao važan.
Još uvek nedostaje univerzalno prihvaćena definicija pametnog grada i mnoge organizacije su predložile različite definicije. Na primer, Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) je definisala pametne gradove kao “inicijative ili pristupe koji efikasno koriste digitalizaciju kako bi se poboljšalo blagostanje građana i pružile efikasnije, održivije i inkluzivnije urbane usluge” Međunarodna unija za telekomunikacije je definisala pametni grad kao „inovativni grad koji koristi IKT (informacione i komunikacione tehnologije) i druga sredstva za poboljšanje kvaliteta života, efikasnosti gradskog poslovanja i usluga i konkurentnosti, istovremeno zadovoljavajući potrebe sadašnjih i budućih generacija u pogledu ekonomskih, društvenih i ekoloških aspekata.”
Koji su elementi pametnog grada? Evropska komisija je predložila da pametni grad treba da ima pametnije mreže gradskog saobraćaja, poboljšano vodosnabdevanje, ekološki prihvatljiva postrojenja za odlaganje vode i zgrade sa visokom energetskom efikasnošću. U Hong Kongu, Plan pametnog grada za Hong Kong (Blueprint 2.0) koji je izdala Vlada 2020. navodi više od 130 inicijativa kao što su korišćenje uređaja za daljinsko praćenje zagađenja vazduha, implementacija pametnih sistema za reciklažu i korišćenje LED lampi u javnoj rasveti.
Neki od ciljeva održivog razvoja (SDG) su da gradovi i ljudska naselja budu inkluzivni, sigurni, otporni i održivi. Ciljevi održivog razvoja su kreirani 2015. godine od strane Generalne skupštine Ujedinjenih nacija i služe kao plan za zemlje da postignu bolju i održiviju budućnost za sve.
Mnoge države žele da razviju pametne gradove kako bi težili održivom razvoju i poboljšali živote građana. Na primer, južnokorejska vlada je 2019. razvila plan pametnog grada. Plan se fokusira na deljenje vladinih podataka i aktivnu interakciju između građana i vlade putem e-platformi. Druge zemlje u razvoju takođe rade na izgradnji pametnih gradova, kao što su Vijetnam i Indija.
- Svi napori Vijetnama u razvoju pametnih gradova usmereni su na tri osnovna cilja, a to su održivo urbano okruženje, visokokvalitetan život za stanovnike i konkurentna ekonomija – rekao je Tran Kuoc Thai, direktor Odeljenja za urbani razvoj pri Ministarstvu građevine.
Indijska vlada je 2015. godine objavila Misiju pametnih gradova (SCM) za izgradnju 100 pametnih gradova za pet godina. Prema SCM-u, glavni cilj misije je promocija gradova koji obezbeđuju osnovnu infrastrukturu, čistu i održivu životnu sredinu i daju pristojan kvalitet života građanima kroz primenu pametnih rešenja.
Razvoj pametnih gradova dodatno je podržan bilateralnom saradnjom. Ova partnerstva uključuju Memorandum o razumevanju (MoR) o strateškoj saradnji na razvoju pametnih gradova između Singapura i Kine (Šenžen). Ovaj memorandum, koji je stupio na snagu 2020. godine, navodi saradnju u digitalnom povezivanju i tehnološkoj saradnji. Štaviše, Nemačka je 2018. godine pokrenula projekat da pomogne tri indijska grada da postanu održivi pametni gradovi. Nemačka vlada je imala za cilj da inteligentno koristi digitalne mogućnosti za stvaranje gradova u kojima je dobro živeti i koji takođe omogućavaju ljudima da postignu klimatske ciljeve.
S druge strane, Amnesti internešenel je izrazio zabrinutost da li su pametni gradovi razvijeni na štetu ljudskih prava, uključujući privatnost i slobodu izražavanja.
Veruje se da bi razvoj pametnih gradova mogao da se bori protiv klimatskih promena i da bi mogao da poboljša kvalitet života ljudi uz korišćenje naprednih tehnologija. Ali u isto vreme, ljudska prava moraju uvek biti stavljena u centar bilo kakvih razvojnih planova za pametne gradove.