Zašto su električni automobili bolji od konvencionalnih za životnu sredinu?

Mnogi stručnjaci se slažu da će elektrifikacija transportnog sektora biti od vitalnog značaja u naporima da se zaustave klimatske promene. Električna vozila (EV) postoje već dugi niz godina, ali zahvaljujući neverovatnim tehnološkim inovacijama i napretku poslednjih godina, industrija raste brzinom bez presedana. Istraživanja i razvoj doneli su značajna poboljšanja u trajanju baterije i smanjili ukupne troškove proizvodnje i kupovine. Sa sve više električnih vozila na putu, razmatramo zašto su električni automobili bolji za životnu sredinu od onih na gas.

Nekoliko zemalja postavilo je prelazak na električne automobile kao prioritet u planovima za postizanje klimatskih ciljeva. Do sada je 17 zemalja najavilo ciljeve za potpuni prelazak na vozila sa 100 odsto nultom emisijom ili postepeno ukidanje vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem do 2050. godine. Najmoćnije svetske ekonomije, SAD i Kina, utrkuju se jedna protiv druge da postanu lideri na tržištu električnih vozila, s tim da je Kina napravila izuzetan napredak u širenju industrije. Od 2020. godine Kina je prodala više od tri miliona putničkih električnih vozila, što je duplo više od broja prodatih električnih automobila u SAD. Kina takođe ima preko 400 registrovanih brendova u industriji novih energetskih vozila (NEV) i preko 500.000 električnih autobusa, što čini neverovatnih 98 odsto globalne brojke. Ali budućnost ovog sektora izgleda podjednako obećavajuće u SAD. U Americi je prodaja električnih automobila porasla za više od 40 odsto godišnje od 2016. godine i očekuje se da će se taj broj povećati jer plan predsednika Džoa Bajdena da postigne karbonsku neutralnost uključuje osiguranje da polovina svih prodaja novih vozila u zemlji bude sa nultom emisijom. Vlada povećava poreske kredite za potrošače za kupovinu novog električnog vozila na 12.500 dolara, sa sadašnjih 7.500, i finansira nove javne infrastrukture za punjenje. Američke države takođe preduzimaju mere usvajanjem kreditnih programa i strožijim standardima u pogledu emisije štetnoh gasova. U Kaliforniji je potražnja za gorivom za električna vozila pokrenula trku za proizvodnju 1,2 miliona punjača do 2030. godine, jer Kalifornijska komisija za energiju predviđa da će do tada na putevima biti oko 7,5 miliona električnih vozila.

Velika Britanija je najavila zabranu prodaje novih automobila na benzin i dizel nakon 2030. godine u pokušaju da dostignw nultu emisiju do 2050. godine. Da bi podstakla tranziciju, Vlada će uložiti skoro 12 milijardi funti (14 milijardi dolara) za uvođenje punjača za električna vozila širom zemlje, za podsticanje masovne proizvodnje EV baterija, kao i za podršku kupovini potrošača grantovima koji će im omogućiti da uštede do 42 odsto. Slično tome, izvršna direktorka Hong Konga Keri Lam najavila je povećanje upotrebe električnih vozila kao deo gradskog plana za karbonsku neutralnost do 2050. godine. Procenjuje se da bi, ako bi svako vozilo bilo električno, ukupni karbonski otisak Hong Konga pao na 1,4 miliona tona sa sadašnjih 7,4 miliona tona.

Među najuspešnijim zemljama u tranziciji EV je Norveška. Evropska nacija je 2021. doživela neverovatan bum u prodaji, gde su EV vozila činila skoro 80% prodaje novih automobila. Ova zemlja takođe nastoji da bude prva u svetu koja će okončati prodaju motora sa unutrašnjim sagorevanjem do 2025. godine. Dok Norveška prednjači, druge evropske zemlje sustižu korak. Ako tržište u Evropi raste prema tržišnim predviđanjima – neverovatnih 1,697 odsto do 2030. godine – strudije procenjuju da bi kontinent mogao da uštedi emisije ekvivalentne sadnji jedne milijarde stabala (ili šuma veća od Belgije) kao i da utiče na smanjenje nivoa mora za 2,19 milimetara.

Uopšteno govoreći, prelazak na EV nesumnjivo predstavlja dobru strategiju za zaustavljanje globalnog zagrevanja. Zaista, kada bi svi automobili na putu postali električni, mogli bismo da smanjimo skoro jednu petinu globalnih emisija. Prednosti širenja električnog sektora ne prevazilaze samo to što bismo mogli da uživamo u čistijem vazduhu, već bismo bili i manje zavisni od skokova cena nafte izazvanih ratovima i imali bismo mirnije gradove. Ali ne radi se samo o automobilima. U globalnom transportnom sektoru se dešava tiha revolucija, elektrifikacija bicikala, motocikala, autobusa, teretnih vozova, traktora, teških kamiona raste neverovatnom brzinom. Inovacije u ovoj oblasti, kao i pad troškova čiste energije, pri čemu solarna energija postaje najjeftiniji oblik energije koji trenutno imamo, dovode do nižih troškova proizvodnje EV baterija, a time i do nižih nabavnih cena. Iako nema sumnje da će električna vozila biti važna u borbi protiv klimatske krize, podjednako je važno odgovoriti na ključno pitanje: da li su električni automobili zaista bolji za životnu sredinu od onih sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem?

Otisak EV baterija

Kada analizirate da li su električni automobili bolji za životnu sredinu, važno je razmisliti o otisku koji stvaraju EV baterije. Poznato je da je početni uticaj na životnu sredinu od trenutne proizvodnje električnih vozila veći od proizvodnje motora sa unutrašnjim sagorevanjem, posebno od proizvodnje baterija za električne automobile.

Litijum-jonske baterije – najčešći tip EV baterija – sadrže dve energetski guste sirovine: litijum i kobalt. Da bi se zadovoljila naglo rastuća potražnja, proizvodni kapacitet je dostigao rekordne nivoe, kao i rudarstvo za ova dva metala. Međutim, nije pitanje da li svet ima dovoljno litijuma. Uprkos očekivanjima da će potražnja porasti sa otprilike pola miliona metričkih tona u 2021. na oko 3 miliona metričkih tona u 2030. godini, stručnjaci veruju da postoji dovoljno proizvoda za snabdevanje industrije litijum-jonskih baterija.

Kako tehnologije baterija nastavljaju da se poboljšavaju, troškovi kao i emisije koje proizilaze iz proizvodnje EV baterija prilično padaju. Što je još važnije, emisije proizvedene tokom proizvodnje su visoko kompenzovane tokom životnog veka električnih automobila.

Koliko električna vozila emituju štetnih gasova kada su na putu?

Električna vozila nude mogućnosti za uštedu emisija. To je zato što, za razliku od procesa proizvodnje, oni stvaraju vrlo malo emisija tokom svog životnog veka, posebno u poređenju sa konvencionalnim vozilima. Motori sa unutrašnjim sagorevanjem (IC) koji rade na fosilno gorivo proizvode oko 10% svetske emisije gasova staklene bašte. Kao i litijum za baterije, benzin za pogon neelektričnih automobila mora da se kopa. U ovom slučaju, međutim, za većinu emisija koje se sastoje samo od gasova staklene bašte, ali i metana i azot-dioksida, odgovoran je proces rafinacije nakon što je sirova nafta izvađena. I dok se često iznosi argument da će se nafta vaditi za druge svrhe bez obzira da li prelazimo na električna vozila ili ne, neosporno je da će postepeno ukidanje vozila na benzinski pogon smanjiti potražnju, a samim tim i emisije štetnih gasova.

Dok su emisije iz izduvnih cevi električnih vozila ravne nuli, koliko zagađuju zavisi i od tipa vozila. Električna vozila imaju veliki potencijal za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte. Međutim, u mnogim zemljama kao što su SAD, struja i dalje potiče iz elektrana na ugalj. Shodno tome, vožnja električnih automobila u ovim regionima i dalje ima veći uticaj od vožnje u oblastima sa čistim izvorima energije. Ipak, kako se obnovljivi izvori energije šire neverovatnom brzinom širom sveta, zabrinutost oko emisije električnih vozila tokom njihovog životnog veka značajno se smanjuje.

Šta je sa emisijama baterije na kraju životnog veka?

Poslednji aspekt koji se mora uzeti u obzir kada pokušavate da razumete da li su električni automobili bolji za životnu sredinu od vozila sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem ima veze sa odlaganjem EV baterija. Kako industrija raste, raste i broj korišćenih baterija. Činjenica da se ne recikliraju ili adekvatno skladište postaje sve problematičnija.

Prema IEA, obim baterija za električna vozila koje će biti povučene do 2030. godine je skoro jednak trenutnoj godišnjoj proizvodnji baterija. Da bi se sprečilo da iskorišćene baterije postanu značajno opterećenje za životnu sredinu, industrija treba da smisli efikasne mere za njihovo recikliranje. Samo 5 odsto litijum-jonskih baterija se reciklira, pokazala je analiza podataka iz 2021. godine, što je veoma alarmantno, s obzirom da se više od 90 odsto kobalta i nikla može lako ukloniti.

Štaviše, neki od metala sadržanih u EV baterijama su veoma štetni čak i u malim količinama. Pošto se većina njih odlaže na deponije, curenja zagađivača životne sredine su prilično česta. Često ova curenja dovode do podzemnih požara, koji posledično ispuštaju više zagađivača u atmosferu. Kada čestice opasnih metala sadržanih u baterijama – poput arsena, kadmijuma, hroma, kobalta i bakra – uđu u ljudski respiratorni sistem, mogu izazvati razne zdravstvene probleme. Slično tome, ovi toksični metali mogu kontaminirati izvore vode, ugrožavajući ne samo ljude već i biodiverzitet životinja.

S obzirom na probleme povezane sa prestankom veka trajanja baterija, neki od ključnih svetskih regiona traže načine da razviju svoju politiku kako bi regulisali sakupljanje i recikliranje baterija. Na primer, Kina je 2019. godine odredila odgovornost proizvođača za odlaganje i reciklažu istrošenih baterija. Slično, Evropska unija radi na Direktivi o baterijama koja bi zabranila stavljanje u promet baterija koje sadrže neke opasne materije, regulisala sakupljanje i reciklažu kao i odredbe o obeležavanju baterija i njihovom uklanjanju sa vozila. Što se tiče SAD, Vlada se oslanja na Savetodavnu grupu za reciklažu litijum-jonskih baterija u automobilima koju vodi Kalifornijska agencija za zaštitu životne sredine (CalEPA) da savetuje zakonodavstvo o politikama oporavka EV baterija.