Plastično zagađenje u zemljama u razvoju: Finansijski teret i ekološka kriza

U sve očiglednijoj Eskalaciji prekograničnog zagađenja plastikom, zemlje sa nižim i srednjim dohotkom suočavaju se sa alarmantnim troškovima.

Brazil, Etiopija, Kenija, Indija, Indonezija, i druge, postaju žrtve brzog rasta potrošnje plastike koji nadmašuje njihove kapacitete za adekvatno upravljanje otpadom.

Brazil se bori sa povećanom potrošnjom plastike, postajući potencijalno četvrti najveći svetski proizvođač plastičnog otpada.

Nedostatak infrastrukture u gradovima poput Sao Paula i Rio de Žaneira naglašava problem neproporcionalnog rasta potrošnje u odnosu na sposobnost zemlje za upravljanje otpadom.

U Etiopiji, tragedija klizišta smeća u Košeu 2017. godine izdvojila je opasnosti života blizu nesigurnih deponija.

Iako su projekti rehabilitacije pokrenuti, deponija Koše i dalje predstavlja ozbiljan rizik za životnu sredinu i zdravlje stanovništva.

Kenija je zabranila plastične kese za jednokratnu upotrebu, ali se suočava sa izazovima prekograničnog zagađenja, dok ilegalni prelazak otpada u zemlju kompromituje napora na lokalnom nivou.

Fidži, mala ostrvska zemlja, pati od globalne krize upravljanja plastičnim otpadom, ugrožavajući ključni sektor – turizam.

Morski plastični ostaci prete biodiverzitetu i doprinose ozbiljnim problemima u sektoru koji čini do 40% BDP-a.

Finansijski slabije države, iako daleko od velikih proizvođača i potrošača plastike, trpe nepravedan teret.

Nedostatak globalnih standarda i saradnje otežava rešavanje problema, a troškovi za ove zemlje su osam puta veći. 

U 2019. godini, svi procesi vezani za plastiku doprineli su 1,8 milijardi tona emisija ugljenika sa najvećim posledicama za zemlje sa nižim i srednjim dohotkom.

Bez obaveznih međunarodnih direktiva, projekcije upozoravaju na Dramatično povećanje nepravilno upravljanog plastičnog otpada do 2040. godine.

Ova globalna nejednakost zahteva hitnu globalnu akciju radi očuvanja naše planete.