Globalna ugroženost: Ispumpavanje podzemnih voda dovodi do sleganja tla

Podzemne vode, dragoceni resurs planete, suočavaju se sa sve većim pritiscima usled eksploatacije, klimatskih promena i zagađenja.

Naučnici sa Instituta za istraživanje pustinja proučavali su uticaj iscrpljivanja podzemnih voda na sleganje zemljišta i urušavanje vodonosnog sloja, poznatog kao akvifer.

Studija otkriva da globalni kapacitet skladištenja akvifera opada za oko 17 km3 godišnje, ekvivalentno veličini 7.000 Velikih piramida u Gizi.

Gubitci su najizraženiji u Sjedinjenim Američkim Državama, Kini i Iranu, gde se sleganje zemljišta ponekad događa za više od pet centimetara godišnje.

U Evropi, iako su stope sleganja niže, klimatske promene predstavljaju ozbiljan izazov.

Osim što može uzrokovati infrastrukturne štete, i jedan centimetar godišnje sleganja zemljišta može imati ozbiljne posledice za priobalna područja.

S’ obzirom na porast nivoa mora od preko 20 centimetara od 19. veka, a uz ubrzanje tog procesa usled globalnog zagrevanja, obalski regioni već su suočeni sa pretnjom nestanka.

Sleganje tla dodatno ubrzava ovaj proces, dovodeći do kontaminacije arsenom i prodiranja slane vode, što negativno utiče na kvalitet preostale podzemne vode.

Ova studija ukazuje na hitnost potrebe za očuvanjem podzemnih voda radi održavanja stabilnosti tla i sprečavanja ozbiljnih ekoloških posledica.