U susret zabrani: Globalna borba protiv jednokratne plastike

Svake godine, svet koristi više od pet milijardi jednokratnih plastičnih boca, čaša i tanjira, stvarajući ozbiljan ekološki problem.

Podaci istraživanja Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) otkrivaju da se samo devet odsto plastičnog otpada reciklira, dok je čak 60 odsto proizvodnje namenjeno za jednokratnu upotrebu.

Svetska organizacija za zaštitu prirode (WWF) i OECD sprovode istraživanja kako bi ukazali na hitnu potrebu za promenom sistema upravljanja plastikom.

Aleksandra Ugarković iz WWF-a ističe da je više od 60 odsto svetske proizvodnje plastike namenjeno jednokratnoj upotrebi.

Ona naglašava da zemlje s nižim prihodima nemaju resurse za efikasno upravljanje ovim otpadom.

Stvarna cena upotrebe plastike, prema Ugarkovićevoj, u manje razvijenim zemljama iznosi od 150 do 200 dolara po kilogramu, dok je u visoko razvijenim zemljama samo 19 dolara.

Ovo ukazuje na ekonomske nejednakosti u suočavanju s problemom plastike.

Unutar globalnih napora za rešavanje ovog problema, oko 120 zemalja je već uvelo zabranu jednokratnih plastičnih proizvoda.

Međutim, Ugarkovićeva upozorava da zabrana nije dovoljna ako se ne primenjuje globalno. Nedovoljno upravljanje može rezultirati nelegalnim tokovima plastike.

Uprkos pozivima za potpunom zabranom, rasprave na konferenciji UN-a u Keniji od 13. do 19. novembra fokusiraće se na efikasne strategije upravljanja plastikom.

WWF je pokrenuo peticiju koju je do sada potpisalo oko 66.000 ljudi, apelujući na građane da podrže napore za smanjenje mikroplastike i njenih negativnih uticaja na životnu sredinu.

Zaista, da li smo bliži globalnom rešenju, ili ćemo i dalje svedočiti akumulaciji plastike u našem okruženju, ostaje da se vidi kroz dalji tok pregovora i akcija.