Evropski parlament i države članice postigli dogovor o ključnom zakonu o biodiverzitetu

Evropski pregovarači postigli su prelomni dogovor o ključnom zakonu o biološkoj raznovrsnosti nakon prevazilaženja prepreka vezanih za poljoprivredu.

Zakon o obnavljanju prirode nalaže članicama EU da do 2030. godine obnove prirodu na najmanje 20% zemljišta i morskih površina Unije, sa ciljem potpune obnove ekosistema do 2050. godine.

Da bi postigli ove ciljeve, zemlje moraju do 2030. godine dovesti u dobro stanje barem 30% vrsta staništa obuhvaćenih novim zakonom, što se povećava na 60% do 2040. i 90% do 2050. godine, kako je navedeno u saopštenju Evropskog parlamenta.

Pascal Canfin, šef Odbora za životnu sredinu Parlamenta, pozdravio je sporazum kao “istorijski rezultat” koji postavlja ambiciozna, ali izvodljiva pravila.

Teresa Ribera Rodriguez, ministarka za ekološki prelazak Španije i trenutni predsedavajući Savetu EU, izrazila je ponos zbog zakona, ističući njegov jedinstven status.

Evropska komisija je pozdravila sporazum, tvrdeći da će, kada se njegovo usvajanje završi, biti “ključni doprinos postizanju klimatske neutralnosti do 2050. godine” i povećati spremnost i otpornost Evrope na efekte klimatskih promena.

Kritičari su, međutim, ukazivali na oslabljene elemente, a Svetski fond za prirodu (WWF) je napisao – razočaravajuće videti mnoge izuzetke i preteranu fleksibilnost u vezi sa obavezama članica –

Ioannis Agapakis, advokat za zaštitu prirode u ClientEarth-u, oprezno je pozdravio tekst.

-Konačno imamo zakon koji je preko potreban i koji bi, u teoriji, naterao EU da preduzme konkretne korake kako bi obnovila svoju oslabljenu prirodu – rekao je on.

-Međutim, pregovarači su ispraznili zakon do te mere da rizikuje da u praksi bude neefikasan i sklon zloupotrebi. Brojni izuzeci i nedostatak pravnih zaštitnih mera postavili su vrlo zastrašujući presedan za zakonodavstvo EU, umesto da cemente EU na čelu očuvanja biološke raznovrsnosti – dodao je.

Evropska komisija je predložila tekst 2022. godine, a najveća stranka u Evropskom parlamentu, desničarska Evropska narodna stranka (EPP), pokušala je da ga obustavi ranije, 2023. godine.

Bez obzira na izazove, sporazum predstavlja značajan korak ka očuvanju biološke raznovrsnosti u EU.