Kako će klimatske promene i rast stanovništva promeniti upotrebu energije u gradovima?

Ekstremne vrućine i rast stanovništva do 2050. značajno će uticati na potrošnju energije u američkim gradovima, pokazuje istraživanje objavljeno u “Nature Communications”.

Komercijalne i stambene zgrade čine veliki deo potrošača energije u SAD-u i odgovorne su za trećinu emisija stakleničkih gasova.

Studija, čiji je vodeći autor Chenghao Wang sa Univerziteta Stanford, ističe potrebu za razumevanjem kako će se potrošnja energije u zgradama menjati sa ekstremnijim vremenskim uslovima i rastom gradova.

Klima uređaji postaju nužnost, a ne luksuz, kako se klimatski uslovi menjaju.

Istraživanje obuhvata 277 američkih gradova i razmatra četiri scenarija globalnog zagrevanja.

Ključni pokazatelj je intenzitet potrošnje energije (EUI), koji meri koliko se energije troši po kvadratnom metru.

Rezultati pokazuju dramatično povećanje EUI za hlađenje tokom toplih sezona.

Na svaki stepen zagrevanja, potrošnja energije za hlađenje zgrada povećaće se gotovo 14%.

Ispitanici takođe očekuju češće “časove vršne potrošnje” tokom vrelih letnjih meseci, posebno u gradovima kao što su Sijetl i San Francisko, gde će ih biti dvostruko više u 2050. godini.

To zahteva veći kapacitet elektroenergetske mreže i otpornost na prekide snabdevanja tokom ekstremnih vrućina.

Dekarbonizacija elektroenergetskog sektora je ključna za smanjenje emisija, ali istraživanje takođe naglašava potrebu za prelaskom na električnu energiju za grejanje vode, kuvanje i grejanje prostora, umesto korišćenja fosilnih goriva.

Brza elektrifikacija urbanih zgrada postaje imperativ za postizanje cilja neutralnosti u emisijama do 2050. godine.

S’ obzirom na sve izazove koje donosi klimatske promene, prilagođavanje energetskim potrebama gradova postaje neophodnost.