Impresivan rast obnovljive energije u Evropi: Šta sledi?

Obnovljivi izvori energije u Evropi ostvaruju značajan napredak, dok se emisije gasova staklene bašte smanjuju, ali EU upozorava na potrebu za daljim naporima.

Energetski izveštaj Evropske komisije otkriva impresivan rast u proizvodnji solarne i vetroelektrične energije u 2022. godini.

Solarni kapacitet povećan je za 60%, dok su vetroelektrane na kopnu i priobalne vetroelektrane povećane za 45%.

Evropa koristi energetsku krizu izazvanu ruskom invazijom na Ukrajinu kako bi ubrzala tranziciju ka čistoj energiji, težeći da postane klimatski neutralna do 2050. godine.

Uvoz ruskog gasa smanjen je sa 155 na 40-45 milijardi kubnih metara.

Ukupne emisije gasova staklene bašte u EU smanjene su za 3% u 2022. godini, ukupno čineći smanjenje od 32,5% u odnosu na 1990.godine.

Cilj je smanjenje neto emisija za najmanje 55% do 2030. godine.

Maj 2023. označava prekretnicu, jer je EU prvi put proizvela više energije iz obnovljivih izvora nego iz fosilnih goriva.

Španija, Portugal i Belgija oborili su rekorde u proizvodnji obnovljive energije, iako je suša uticala na proizvodnju hidroelektrične energije.

Portugal se ističe sa 50% obnovljive energije u maju.

Prema istraživanju Ember-a, proizvodnja energije iz fosilnih goriva u EU dostigla je rekordno nisku tačku u prvom polugodištu 2023. godine čak 39% ukupne energije u EU generisano je iz obnovljivih izvora.

Iako postoje pomaci, EU upozorava da zemlje ne ubrzavaju dovoljno razvoj obnovljivih izvora kako bi dostigle cilj od 42,5% do 2030.

Evropska komisija objavila je plan za podršku industriji vetroelektrana suočenoj s inflacijom i konkurencijom kineskih kompanija.

Međutim, koalicija nevladinih organizacija (NVO) izražava zabrinutost zbog Nacionalnih planova za energiju i klimu država članica (NECP).

Nezavisni izveštaj Mreže za akciju u oblasti klime (CAN) ukazuje na da nekoliko zemalja ne ispunjava minimalne zahteve EU za klimu i energiju do 2030. godine.

Iako postoje pomaci, napredak je spor u odnosu na hitnu potrebu za ubrzanom klimatskom akcijom. 2030. je ključna godina za proveru akcija u vezi sa klimatskim promenama, a nepostizanje ciljeva može ozbiljno ometati buduće napore za ublažavanje uticaja klimatskih promena.