14 zanimljivih činjenica o solarnoj energiji koje bi trebalo da znate

Solarna energija je obnovljivi izvor energije koji može generisati čistu i održivu električnu struju bez emitovanja toksičnog zagađenja ili gasova staklene bašte koji doprinose zagrevanju planete. Prelazak na eksploataciju solarne energije je sada važniji nego ikad, posebno u okvirima nastojanja da se globalno povećanje temperature na godišnjem nivou spusti na ispod 1,5°C. Ovo su 14 činjenica o solarnoj energiji koje bi trebalo da znate.

—

Iako se solarna energija koristila još 700. godine pre nove ere, ona je tek pre četrdesetak godina komercijalizovana i prihvaćena kao čista i efikasna alternativa fosilnim gorivima. Zemlje u razvoju imaju prednost što se nalaze u regionima gde imaju optimalan pristup sunčevim zracima, ali nedostatak investicija i ekološki dug uticale su na to da je eksploatacija solarne energije u tim regionima nerazvijena. S druge strane, razvijene zemlje poput Amerike, Australije i, u poslednje vreme, Kine, postale su lideri u proizvodnji ovog tipa obnovljive energije.

1. Solarna energija je najobilniji izvor energije na Zemlji.

Pod solarnom energijom podrazumeva se svetlosno i toplotno zračenje sa Sunca koje se koristi za proizvodnju električne energije. Dok širom sveta povećavamo upotrebu tehnologija za korišćenje solarnog potencijala, Zemlja već u izobilju prima tu energiju. Sat i po vrednosti solarne energije koja doseže površinu planete ima dovoljno snage da zadovolji ukupnu energetsku potrošnju čovečanstva tokom cele godine. Budući da Sunce neće skoro nestati, sve više razvijamo tehnologiju da se u potpunosti oslonimo na solarnu energiju i okončamo globalnu upotrebu i potrošnju fosilnih goriva.

2. Solarna energija je najbrže rastući vid električne energije

U 2010. godini, solarna energija je predstavljala samo 0,06% globalne energetske proizvodnje. U roku od devet godina, njena proizvodnja je porasla na 1,11%. Ona takođe čini najveći udeo u rastu proizvodnje obnovljive energije, gde je porasla sa 0,8% u 2010. godini, na 10,3% u 2019. godini. Kapacitet solarnih elektrana takođe rapidno raste, što znači da se povećava količina električne energije koju mogu ovakva postrojenja da generišu. Korišćenje solarne energije je poraslo za 22% u 2020. godini. Zahvaljujući generisanju energije iz sunčeve svetlosti i vetra, proizvodnja iz obnovljivih izvora se više nego udvostručila od 2015. godine.

3. Minimalne emisije gasova staklene bašte se generišu tokom ciklusa proizvodnje solarne energije.

Iako proces generisanja solarne energije ne uključuje emitovanje nikakvih gasova staklene bašte, tokom šireg procesa proizvodnje ove energije dolazi do određene, ali minimalne emisije. Emisija nastaje tokom proizvodnje materijala za solarne ćelije i panele – koji se uglavnom sastoje od monokristalnog, polikristalnog ili tankog sloja (“amorfne”) silicijuma – transport, instalaciju, održavanje, dekomisiju i rastavljanje. Procena emisija tokom celog ciklusa fotonaponskih solarnih sistema iznosi između 0,07 i 0,18 funti ugljen-dioksida po kilovat-času.

4. Fotonaponska solarna energija čini 3% globalne proizvodnje električne energije

Proizvodnja električne energije iz fotonaponskih solarnih sistema je u 2020. godini porasla rekordnih 156 TWh, dostižući 921 TWh, što je rast od 23% u odnosu na 2019. godinu i čini 3,1% globalne proizvodnje električne energije. Kina, jedan od najvećih emitera gasova staklene bašte u svetu, povećala je instalaciju fotonaponskih solarnih sistema za 75% od 2019. do 2020. godine.

5. Solarna postrojenja mogu trajati 40 godina a i duže

Pored fotonaponskih solarnih sistema, energija se može generisati i putem solarnih elektrana, gde paneli unutar infrastrukture mogu trajati najmanje 40 godina. Paneli se lako mogu zameniti i unaprediti novim i efikasnijim modulima po relativno niskim troškovima, obezbeđujući njihov dug vek trajanja.

6. Solarna energetska postrojenja utiču na ekosisteme

Prema Nacionalnoj laboratoriji za obnovljivu energiju (NREL), da bi solarna elektrana obezbedila električnu energiju za 1.000 domova, potrebno je 32 hektara zemljišta. Drugim rečima, da bi se zadovoljile potrebe za potrošnjom energije u SAD-u, za solarna postrojenja bilo bi potrebno 18.734.500 hektara zemljišta, što je ekvivalentno 0,8% površine čitave zemlje. Pored korišćenja zemljišta, solarna termalna postrojenja zahtevaju upotrebu vode, a rizični materijali mogu biti opasni ako se ne odlažu na pravilan način.

7. Solarna energija će postati 35% jeftinija do 2024. godine

Jedna od najznačajnijih činjenica o solarnoj energiji je da će cene solarnih sistema značajno pasti u narednim godinama. Stručnjaci predviđaju da će se broj solarnih instalacija u SAD-u udvostručiti na četiri miliona do 2023. godine, dok se očekuje da će globalna upotreba solarnih sistema skočiti jer se sve više zemalja okreće ovakvoj energiji, kako bi ispunile svoje klimatske ciljeve. U 2021. godini, Australija je instalirala rekordnih preko 3.000 MW solarnih panela na krovovima, pri čemu gotovo jedna trećina australijskih domaćinstava ima solarne panele – najveći procenat u svetu. Pozitivan trend rasta će omogućiti pad cena solarnih sistema zbog njihove dostupnosti. Očekuje se da će cene opasti za 15% do 35% do 2024. godine.

8. Solarna energija je 2020. godine bila najjeftinija električna energija u istoriji

Prema izveštaju Međunarodne agencije za obnovljivu energiju (IRENA) iz 2020. godine, solarna energija je sada najjeftinija električna energija u istoriji. U većini većih zemalja, solarna tehnologija je takođe jeftinija od uglja i gasa.

9. Najveća solarna farma na svetu se nalazi u Maroku

Solarna farma Noor Complex je najveće koncentrisano solarno postrojenje na svetu, a smešteno je u Sahari, u Maroku. Njena geografska lokacija omogućava optimalan pristup sunčevoj svetlosti, a navodno ima kapacitet od 580 megavata i može obezbediti električnu energiju za više od milion ljudi.

10. Solarne elektrane u Kini imaju najbrži rastući kapacitet na svetu

Kina je u 2021. godini instalirala najveći broj novih kapaciteta obnovljive energije i očekuje se da će do 2026. godine dostići 1.200 GW kapaciteta vetra i solarnih elektrana, četiri godine pre nego što je planirano. Do 2024. godine, Kina će najverovatnije registrovati najveći instalirani kapacitet solarnih elektrana za kućnu upotrebu na svetu. Ovaj rastući trend doprinosi kineskom obećanju da dostigne vrhunac emisije ugljenika do 2030. godine i da postigne neutralnost u emisiji ugljenika do 2060. godine. Nažalost, istovremeno, zemlja je povećala i upotrebu uglja zbog nedavne energetske krize.

11. Indija želi da postane globalni lider u solarnoj energiji

Kao deo strategije Indije za postizanje nultih emisija do 2070. godine, premijer Indije Narendra Modi je obećao da će do kraja 2030. godine povećati udeo energije iz obnovljivih izvora na 50%. Jedan od ciljeva je instalacija 100 GW solarnih elektrana povezanih na mrežu do 2022. godine. Još jedan opšti cilj je decentralizacija solarnih elektrana i njihova široka distribucija radi zadovoljenja potreba za kuvanje, osvetljenje i druge energetske potrebe u zemlji. Međutim, pandemijske blokade i problemi sa lancom snabdevanja poremetili su mnoge projekte, što je rezultiralo instalacijom manje od 4 GW kapaciteta solarnih PV sistema u 2020. godini, što je skoro 60% manje nego u 2019. godini.

12. Nedavni problemi u sistemu transporta omeli su rast solarnog sektora

Pandemija COVID-19 je ozbiljno uticala na globalnu ekonomiju na mnoge načine, a očekuje se da će solarna energetska industrija doživeti pad zbog porasta troškova sirovina kao što su čelik i aluminijum i povećanih troškova transporta zbog putnih ograničenja širom sveta. Ako se ovaj trend nastavi, to bi moglo predstavljati udarac za zemlje koje žele da povećaju proizvodnju i kapacitet solarnih elektrana, primoravajući ih da i dalje zavise od fosilnih goriva poput uglja i prirodnog gasa.

13. Solarna tehnologija postaje efikasnija

Prema Ronu Rešu, predsedniku Udruženja industrije solarnih energetika (SEIA), globalni sektor fotonaponskih (PV) sistema je rastao prosečnom stopom od preko 40% u poslednjih osam godina, a značajni napreci u automatizaciji, proizvodnji i protoku su značajno unapredili ovu tehnologiju. Većina panela danas ima efikasnost između 15% i 20%, što znači da mogu pretvoriti 15% do 20% količine apsorbovanog sunčevog svetla u električnu energiju. Efikasnost panela se konstantno poboljšava poslednjih deset godina, što je obećavajući faktor koji doprinosi daljem smanjenju troškova. Osim toga, njihova otpornost na ekstremne vremenske uslove je značajno poboljšana, što im omogućava prosečnu trajnost od oko tri decenije sa minimalnim gubitkom efikasnosti.

14. Naučnici istražuju ideju izgradnje solarnih elektrana u svemiru

Poslednja na našoj listi činjenica o solarnoj energiji je futuristička, ali vrlo moguća ostvarljivost u narednim godinama. Reč je o izgradnji solarnih elektrana u svemiru. Evropska svemirska agencija (ESA) je 2020. godine pokrenula kampanju za prikupljanje novih inovativnih ideja za tehnologije koje bi povećale izvodljivost solarnih elektrana pozicioniranih na svemiru radi podrške obezbeđivanju čiste energije. U međuvremenu, neki prototipovi već su u razvoju u nekim zemljama.

Za razliku od solarnih panela na Zemlji, koji hvataju sunčevu svetlost koja je apsorbovana i filtrirana kroz atmosferu pre nego što stigne do zemlje, paneli u svemiru bi bili neprekidno i direktno izloženi snažnijem sunčevom svetlu. To bi omogućilo SSP-stanici neprekidno generisanje ogromne količine električne energije. Procenjuje se da solarni paneli postavljeni u svemiru mogu konstantno generisati do 2.000 gigavata električne snage, skoro 40 puta više energije nego što solarni paneli na Zemlji generišu godišnje. SSP se ne smatra samo efikasnijim od solarnih stanica na zemlji, već je i besprekorno čist, beskrajno dostupan i nema uticaja na prirodnu sredninu.